Varošica Predejane od samog svog formiranja na ušću Predejanske reke u Južnu Moravu i sa naseljavanjem prvih meštana duž sliva, automatski je postala odličan ambijent i “teren” za bavljenje ribolovom. Mnoge generacije su odrasle na Predejanskim vodama, kupajući se, pecajući, živevši i prehranivši se…
Kako se sama varošica razvijala, ribolov je pored redovnih aktivnosti postao i “način života”, a ne samo puki hobi. Veliki broj istinskih zaljubljenika u ovaj sport je rastao da bi osamdesetih i devedesetih godina dosegao vrhunac. Danas je zbog migracije i iseljavanja stanovništva znatno degradiran.
Riba se na rekama u Predejanu i okolini lovila na razne načine, počevši od standarne i legalne varijante štapovima (raznim tehnikama), preko lova raznim drugim metodama od kojih su mnoge nelegalne – “lese”, “sakovi”, “mreže”, “mreže sa olovom”, a da ne pričamo o nekim najnehumanijim koje uključuju lov strujom, eksplozivnim napravama, krečom itd.
Pored svih gore navedenih, rasprostranjena je i jedna specifična “disciplina” koja se takođe može svrstati u nelegitimnu, a to je “rukašenje”, iliti predejanski – “lov s ruke”, koja i danas postoji zahvaljujući nekolicini entuzijasta, a zasniva se na lovu (hvatanju) ribe golim rukama.
Stariji meštani govore da je na Moravi bilo toliko ribe da su deca šetajući se rekom i držeći se za ruke gazili istu. Nažalost, došao je i period velikih zagađenja tokom devedesetih godina koji i danas traje. Fabrike u gornjem toku Morave učinile su da se njena flora, fauna, izgled kao i riblji fond uništi. Ništa bolje nje prošla ni Predejanska reka u koju se ispušta kanalizacijski otpad i baca raznorazni drugi otpad. Danas reku Južnu Moravu dodatno destabilizuju radovi na autoputu i koridoru 10, koji su u velikoj meri izmenili njen redovni tok, ambijent i izgled koji je godinama unazad bio njen zaštitni znak.
Veliki je broj poznatih ribara iz Predejana koje bismo mogli da pomenemo. Nećemo to učiniti ovom prilikom jer bismo nekog sigurno izostavili. Mnogi od njih su počeli sa “trskarcem”… Moramo takođe istaći da predejanske vode posećuju i meštani drugih okolnih gradova i mesta.
Ugostili smo na našim stranicama danas jednog ribolovca iz Predejana koji pripada mlađoj generaciji, ali uprkos tome ima već dugačak “ribarski staž”, a sa kojim ćemo razgovarati o njegovim ribolovačkim aktivnostima. Reč je o Slavku Arsiću:
PR: Slavko, reci nam nešto o tvojim prvim ribolovačkim koracima…
Slavko: Prve ribolovačke korake napravio sam na Predejanskoj reci pecajući potočnu mrenu – krkušu, nakon toga sam se upustio u ribolov na većoj reci, našoj prelepoj – Južnoj Moravi.
PR: Da li si u porodici imao ribolovce koji su uticali na tebe na neki način, ili je ljubav prema ribolovu došla sama od sebe?
Slavko: U porodici nemam nikog ko sa bavio ribolovom, ali su me roditelji podržali u svemu tome. Naravno, ljubav prema ribolovu, odnosno prema prirodi i očuvanju iste je došla uz sve to.
PR: Koliko vremena odvajaš za aktivnosti na vodi i kako uklapaš sve svoje redovne obaveze sa hobijem?
Slavko: Veoma lako, jer imam često slobodne dane, ne radim prekovremeno i mogu da uklopim i isplaniram unapred svoje slobodno vreme. Naravno, porodica je na prvom mestu, pa zatim sve ostalo.
PR: Koliko danas u Predejanu ima ribolovaca?
Slavko: U Predejanu nažalost ima sve manje ribolovaca. Kada sam ja počinjao, nije postojalo dete koje se nije bavilo ribolovom, odnosno pecali su i stariji i mlađi meštani. Sada se sve preokrenulo i većina mladih se opredeljuje za kafiće i razne druge stvari.
PR: Koji vid ribolova i tehnike najviše voliš da upražnjavaš?
Slavko: Najviše volim da lovim varaličarenjem skoro sve vrste riba (salmonidne, grabljivice, bele grabljivice itd.), takođe i plovkarenjem skobalja i mrene.
PR: Na kojim sve rekama u Predejanu i okolini loviš?
Slavko: U Predejanu pecam na Južnoj Moravi i Predejanskoj reci. Dosta obilazim i vlasinski deo, ali i reke u kojima ima dosta lepih potočnih pastrmki – Ljubata, Dragovištica, Jerma itd. Kada imam više slobodnog vremena, obavezno obiđem i Staroplaninske reke, koje su veoma ozbiljne što se tiče skoro svih salmonidnih vrsta – Visočica koja je pastrmski revir, Temska, Jerma koja izvire na Vlasini, ide u Bugarsku i opet se vraća na Staru planinu itd.
PR: Da li loviš pored reka i na nekim jezerima? Da li posećuješ i Vlasinsko?
Slavko: Vlasinsko jezero posećujem, ali samo turistički. Retko se dešava da pecam na njemu. U većini slučajeva pecam na rekama u Vlasinskom slivu.
PR: Koje je tvoje mišljenje vezano za ekološki pogled na naše reke i njihovu očuvanost?
Slavko: Naše vode su u katastrofalnom stanju, pogotovo kada su u pitanju reke sa pastrmkama. Imamo u Srbiji dva revira gde postoji odličan fond pastrmke, a to su Gradac i Visočica u Valjevu i Pirotu. Ostale reke kao i jezera imaju manji ribni fond. Ja lično puštam 90 % svog ulova, i gledam da prenesem taj pogled na ribolov mladima i na taj način utičem na njihovu svest kada je ovaj hobi u pitanju.
PR: Da li loviš inače na nekim drugim rekama u Srbiji pored onih u našem kraju?
Slavko: Lovim na Dunavu, najviše u Kovinu sa nastavnikom Ljupčetom i Batom Čkembom. Pecam dosta i na Staroj planini, a skoro sam bio i u Mađarskoj na barama koje imaju puno štuke. Dosta pecam i na raznim barama po celoj Srbiji. Jedna od njih je poznata “Bager bara” u Ratkovu u Vojvodini jer imam dosta prijatelja na tom lokalitetu.
PR: Da li trenutno postoji na nekoj reci zabrana ribolova u našem kraju?
Slavko: U Predejanskoj reci trenutno postoji zabrana ribolova. Za ostale reke, ne znam.
PR: Da li se baviš nekim “ribočuvarskim” aktivnostima inače, makar etički i šta možeš reći o ribočuvarima u našem kraju? Da li su i koliko angažovani u svom poslu?
Slavko: Dobar sam prijatelj sa ribočuvarima. Član sam i osnivač – “Ujedinjenih ribolovaca Srbije” koji broje 42 člana u celoj Srbiji. Prijavljujem svaku nepravilnost na svim našim rekama, svakako i ribolov bez adekvatne dozvole.
PR: Koju opremu i mamce koristiš?
Slavko: Od štapova koristim u 90 % slučajeva brend Shimano, a od varalica samo Rapalu jer sam njen glavni promoter za Srbiju, kao i deo Balkana. Od mamaca za plovkarenje koristim običan hleb, kao i crviće. Lovim takođe i mrenu rovcem, sistemom na plovak.
PR: Koji je najveći ulovljeni primerak koji si imao priliku da uhvatiš i na kojoj reci?
Slavko: Sistemom na plovak sam uhvatio najveći primerak mrene od 3,5 Kg težine i 73cm dužine u avgustu 2016. godine. Kada je u pitanju varaličarenje, najveći primerak je bila štuka od 8,4 Kg težine i 105 cm dužine u Predejanu na Moravi, pre početka radova na autoputu. Takođe, naveo bih još jedan primerak koji je bio veoma reprezentativan, reč je o somu od 9 Kg težine, takođe u Predejanu.
PR: Da li si se ikada okušao u lovu divljači? Predejane ima uslove i za taj vid hobija, kao i lovni turizam.
Slavko: Razmišljao sam o tome, ali me ne privlači taj vid sporta. Kod ribolova ribi dajem šansu za život, dok u lovu ne bih mogao da učinim isto.
PR: Koje je tvoje mišljenje o Rupskoj reci i svim aktivnostima koji se trenutno na njoj događaju?
Slavko: Rupsku reku ne posećujem već dve godine jer sam totalno razočaran. Mnogo je uništavaju krečom, strujom, živim mamcima, tako da je u njoj ribe sve manje, a pokušavao sam i da je zaštitim na razne načine.
PR: Kada je reč o građevinskim radovima i devastiranju rečnih i plavnih područja, koji je tvoj komentar na radove u rečnom koritu Morave koji se tiču izgradnje autoputa i koridora 10, kao i same promene reljefa i toka reke?
Slavko: Radovi na autoputu u velikoj meri utiču na aktivnost ribe. Dosta se muti voda, menjaju se mesta na kojima se riba godinama sa zadovoljstvom pecala. Riba migrira, neka dolazi iz donjeg toka i tako sa mučenjem uspemo da “prevarimo” po koji primerak nažalost.
PR: Da li voliš riblje specijalitete kada je hrana u pitanju?
Slavko: Ribu ne jedem.
PR: Šta ti nedostaje trenutno u mestu najviše kada je u pitanju ribolov?
Slavko: U mestu mi najviše nedostaje onaj stari ribolovački duh, naravno i Morava pre početka radova na autoputu. U to vreme, kada čovek prošeta do Železničke stanice i vidi preko dvadesetak ribolovaca kako nasmejani pecaju, ne može da ostane ravnodušan. Danas toga više nažalost nema, jer je i sve manje ljudi u mestu.
PR: Slavko, hvala ti na odvojenom vremenu za ovaj razgovor sa nama, želimo ti dobru vodu, puno kvalitetnog ulova i što bolji život u našoj varošici.
Slavko: Hvala i vama što ste mi ukazali tu čast da razgovaramo, kao i na trudu da održite Predejane živim makar i na Internetu.
Kao specijani dodatak ovom razvovoru sa Slavkom Arsićem, priložićemo i jednu galeriju fotografija koja pored njegovog ulova sadrži i predivne fotografije pejzaža i krajolika iz našeg kraja koje je lično zabeležio na terenu. Uzivajte:
Autor: predejane.rs / Foto: Slavko Arsić