Dom kulture u Predejanu

Gradnja Doma kulture u Predejanu, počela je 1948. godine. U tom trenutku to je bio „Zadružni dom“, čija je izgradnja tekla dosta sporo zbog finansijske situacije. Kada je završen – 1956. godine, varošica Predejane je dobila još jedan od veoma značajnih objekata koji je obeležio njeno „zlatno doba“.

Dom kulture Predejane

Dom kulture, postao je prostor u koji je premešten sadrzaj iz kafane Bore Petrovića. U njemu su se odvijale razne aktivnosti i plasirali različiti sadržaji, počev od: priredbi, igranki, bioskopskih projekcija, pozorišnih predstava, dok su dve prostorije bile rezervisane za biblioteku i čitaonicu varošice Predejane. Od ostalih objekata, postoje i nekoliko priključenih prostorija koje su dodeljene svojevremeno zaslužnim građanima na korišćenje. Za razliku od kompletnog objekta, one su danas „aktivne“. Prostor je imao kapacitet od 150 mesta. Kompletan inventar u to vreme potekao je iz Doma kulture iz Inđije kao poklon.

Bioskop

Prikazivanje filmova u Predejanu počelo je 1959. godine. Filmovi su se prikazivali nekoliko puta nedeljno, a mnogo generacija Predejančana imalo je tu čast da se susretne po prvi put sa mnogim velikim filmskim ostvarenjima, kao i samim glumačkim zvezdama.

Dom kulture Predejane

Repertoar prikazivanja je propraćivao ostale bioskope iz južnomoravskog i pčinjskog okruga, a na platnu ranih šezdesetih i sedamdesetih godina mogli ste da vidite: Čarlija Čaplina, Džona Vejna i „kaubojce“, Gari kupera, Hemfri Bogarta kao i još mnoga druga zvučna imena tog perioda, a bogami i današnjice.

Dom kulture Predejane

Pre nekoliko dana obeleženo je 30 godina od početka emitovanja serije Bolji život. Ukoliko se ne varam, istoimeni film koji je napravljen 1989. godine bio je nažalost jedna od poslednjih projekcija na predejanskom platnu. Sećam se printa ulaznice sa likovima iz serije na porodičnoj fotografiji. Svojevremeno, kinoprojektorom marke „Iskra NP-21“ , rukovao je Vlada Ivanović uz asistenciju nekih od omladinaca.

Pozorište, priredbe, folklor

Pozorišni život i priredbe bile su mahom izvođene od strane omladinaca i omladinki iz tog perioda, kao i gostujućih glumaca amatera iz drugih pozorišta.

Dom kulture Predejane

KUD „Svetozar Ljubenović – Toza“ svojevremeno je izvodio različit sadržaj i jednočinke raznih poznatih pozorišnih komada kao što su Koštana i Zona Zamfirova.

Dom kulture Predejane

Poslednja predstava koju sam gledao u Domu kulture bila je – „Jazavac pred sudom“. Omladinska folklorna grupa redovno je izvodila igre iz svih krajeva Srbije.

Biblioteka i čitaonica

U Domu kulture varošice Predejane kao što je pomenuto, bila je smeštena i biblioteka varošice. U njoj su se mogla naći razna dela domaće i svetske književnosti, a od velike pomoći bila je i svim učenicima osnovne škole „Aca Sinadinović”, koji su je redovno posećivali kako bi se susreli sa štivom raznoraznih autora, kao i školskom lektirom.

Dom kulture Predejane

Knjige je izdavala kao bibliotekar gospođa Anka, supruga nastavnika biologije – Save. Biblioteka je kasnije preseljena u centar Predejana u prostor jedne od dve velike prodavnice nekadašnje Zadruge Predejane preko puta pošte.

Igranke

Tih sada već davnih godina iz perioda bivše Jugoslavije u sveže sagrađenom Domu kulture, igranke su bile svakodnevnica. Mladići i devojke iz varošice, sa sela, kao i drugih mesta u neposrednoj blizini Predejana, nalazili su zadovoljstvo u muzici, „đuskanju“ i druženju.

Dom kulture Predejane

Disk džokeji su prenosili u to vreme moderne muzičke vibracije na sve goste. U ovom Domu kulture počele su mnoge velike ljubavi koje su neretko bivale krunisane zajedničkim životom. Slobodno mogu sebe nazvati „svedokom“ jedne takve lepe prilike, jer su i moji roditelji ostvarili svoje poznanstvo baš na podijumu za igru.

„Ostale namene” Doma kulture

Posle svih lepih poglavlja koja su istaknuta u prethodnim redovima, dolazimo i do tužnijeg dela moje priče. On je nastupio tokom devedesetih godina. Početak sunovrata SFRJ, ratno stanje, nevolje u varošici Predejane, mobilizacije i politička previranja ostavile su jak pečat i na Dom kulture pored same varošice. U Dom kulture uselile su se političke tribine i gostovanja raznih „kvazipolitičara“, koji do današnjeg dana nisu učinili ništa dobro ni za našu zemlju, ni za varošicu Predejane uprkos tridesetogodišnjem postojanju. Učinili su da Predejane danas lagano bledi, čak i na geografskoj karti.

Dom kulture Predejane

Pomenuti period devedesetih godina, obeležila su i gostovanja raznih putujućih „Cirkusa“ koji su svojim programom privlačili pre svega najmlađe Predejančane i njihove roditelje. Sećam se i gostovanja Dare Bubamare, Anice Milenković i još nekih kasnije proslavljenih zvezda „šunda“ svojstvene tom neslavnom periodu.

Dom kulture Predejane

U „poslednjem trzaju“ Doma kulture, vođeni su ratovi omladinaca za ključ ulaznih vrata koji je bio zarobljen kod nekih od pripadnika političke strukture Predejana koji su se smenjivali u tom periodu, kako bi se prostor iskoristio za poneki karate trening, ili vežbanje na spravama koje je grupa poznatih omladinaca i entuzijasta željna bavljenja sportom i za nekim svojim kutkom unela u Dom kulture.

Dom kulture Predejane

Širok prostor ispred Doma kulture je takođe bio iskorišćen od strane dece. Svaki slobodan trenutak koristili smo da roditelje ubedimo da idemo samo do „Doma“ da odigramo koju partiju fudbala, ili „Viktorije“ na zidu glavnog ulaza.

Dom kulture Predejane

Košarkaški teren koji je postojao ispred Doma kulture poslužio je mnogim rekreativcima kao i kasnije uspešnim sportistima da naprave svoje prve košarkaške korake. Nažalost, jedne noći koš sa konstrukcijom je misteriozno nestao, čime je stavljena i poslednja tačka na jednu lepu priču i životnu epohu kapitalnog objekta našeg detinjstva, mladosti, odrastanja i kulturnog života – Doma kulture u Predejanu.

Dom kulture Predejane

Kako je on izgledao pre tačno deset godina, možete videti sa fotografija u prilogu. Danas? Danas nažalost izgleda znatno gore.

 

 

Autor: Predejan5ky / Foto: Predejan5ky

3 comments

  1. Dobar tekst! “Dom” bi i trebao tako da ostane…da bude spomenik propadanju! Mnoga veca mesta ni dan-danas nemaju bioskop. Al’ kakva nam je kultura – takav joj je i dom.
    Nego, posto vidim da se zna, a ja sam neupucen…ko skinu kos?

Leave a Reply