Gradnja Doma kulture u Predejanu, počela je 1948. godine. U tom trenutku to je bio „Zadružni dom“, čija je izgradnja tekla dosta sporo zbog finansijske situacije. Kada je završen – 1956. godine, varošica Predejane je dobila još jedan od veoma značajnih objekata koji je obeležio njeno „zlatno doba“.
Dom kulture, postao je prostor u koji je premešten sadrzaj iz kafane Bore Petrovića. U njemu su se odvijale razne aktivnosti i plasirali različiti sadržaji, počev od: priredbi, igranki, bioskopskih projekcija, pozorišnih predstava, dok su dve prostorije bile rezervisane za biblioteku i čitaonicu varošice Predejane. Od ostalih objekata, postoje i nekoliko priključenih prostorija koje su dodeljene svojevremeno zaslužnim građanima na korišćenje. Za razliku od kompletnog objekta, one su danas „aktivne“. Prostor je imao kapacitet od 150 mesta. Kompletan inventar u to vreme potekao je iz Doma kulture iz Inđije kao poklon.
Bioskop
Prikazivanje filmova u Predejanu počelo je 1959. godine. Filmovi su se prikazivali nekoliko puta nedeljno, a mnogo generacija Predejančana imalo je tu čast da se susretne po prvi put sa mnogim velikim filmskim ostvarenjima, kao i samim glumačkim zvezdama.
Repertoar prikazivanja je propraćivao ostale bioskope iz južnomoravskog i pčinjskog okruga, a na platnu ranih šezdesetih i sedamdesetih godina mogli ste da vidite: Čarlija Čaplina, Džona Vejna i „kaubojce“, Gari kupera, Hemfri Bogarta kao i još mnoga druga zvučna imena tog perioda, a bogami i današnjice.
Pre nekoliko dana obeleženo je 30 godina od početka emitovanja serije Bolji život. Ukoliko se ne varam, istoimeni film koji je napravljen 1989. godine bio je nažalost jedna od poslednjih projekcija na predejanskom platnu. Sećam se printa ulaznice sa likovima iz serije na porodičnoj fotografiji. Svojevremeno, kinoprojektorom marke „Iskra NP-21“ , rukovao je Vlada Ivanović uz asistenciju nekih od omladinaca.
Pozorište, priredbe, folklor
Pozorišni život i priredbe bile su mahom izvođene od strane omladinaca i omladinki iz tog perioda, kao i gostujućih glumaca amatera iz drugih pozorišta.
KUD „Svetozar Ljubenović – Toza“ svojevremeno je izvodio različit sadržaj i jednočinke raznih poznatih pozorišnih komada kao što su Koštana i Zona Zamfirova.
Poslednja predstava koju sam gledao u Domu kulture bila je – „Jazavac pred sudom“. Omladinska folklorna grupa redovno je izvodila igre iz svih krajeva Srbije.
Biblioteka i čitaonica
U Domu kulture varošice Predejane kao što je pomenuto, bila je smeštena i biblioteka varošice. U njoj su se mogla naći razna dela domaće i svetske književnosti, a od velike pomoći bila je i svim učenicima osnovne škole „Aca Sinadinović”, koji su je redovno posećivali kako bi se susreli sa štivom raznoraznih autora, kao i školskom lektirom.
Knjige je izdavala kao bibliotekar gospođa Anka, supruga nastavnika biologije – Save. Biblioteka je kasnije preseljena u centar Predejana u prostor jedne od dve velike prodavnice nekadašnje Zadruge Predejane preko puta pošte.
Igranke
Tih sada već davnih godina iz perioda bivše Jugoslavije u sveže sagrađenom Domu kulture, igranke su bile svakodnevnica. Mladići i devojke iz varošice, sa sela, kao i drugih mesta u neposrednoj blizini Predejana, nalazili su zadovoljstvo u muzici, „đuskanju“ i druženju.
Disk džokeji su prenosili u to vreme moderne muzičke vibracije na sve goste. U ovom Domu kulture počele su mnoge velike ljubavi koje su neretko bivale krunisane zajedničkim životom. Slobodno mogu sebe nazvati „svedokom“ jedne takve lepe prilike, jer su i moji roditelji ostvarili svoje poznanstvo baš na podijumu za igru.
„Ostale namene” Doma kulture
Posle svih lepih poglavlja koja su istaknuta u prethodnim redovima, dolazimo i do tužnijeg dela moje priče. On je nastupio tokom devedesetih godina. Početak sunovrata SFRJ, ratno stanje, nevolje u varošici Predejane, mobilizacije i politička previranja ostavile su jak pečat i na Dom kulture pored same varošice. U Dom kulture uselile su se političke tribine i gostovanja raznih „kvazipolitičara“, koji do današnjeg dana nisu učinili ništa dobro ni za našu zemlju, ni za varošicu Predejane uprkos tridesetogodišnjem postojanju. Učinili su da Predejane danas lagano bledi, čak i na geografskoj karti.
Pomenuti period devedesetih godina, obeležila su i gostovanja raznih putujućih „Cirkusa“ koji su svojim programom privlačili pre svega najmlađe Predejančane i njihove roditelje. Sećam se i gostovanja Dare Bubamare, Anice Milenković i još nekih kasnije proslavljenih zvezda „šunda“ svojstvene tom neslavnom periodu.
U „poslednjem trzaju“ Doma kulture, vođeni su ratovi omladinaca za ključ ulaznih vrata koji je bio zarobljen kod nekih od pripadnika političke strukture Predejana koji su se smenjivali u tom periodu, kako bi se prostor iskoristio za poneki karate trening, ili vežbanje na spravama koje je grupa poznatih omladinaca i entuzijasta željna bavljenja sportom i za nekim svojim kutkom unela u Dom kulture.
Širok prostor ispred Doma kulture je takođe bio iskorišćen od strane dece. Svaki slobodan trenutak koristili smo da roditelje ubedimo da idemo samo do „Doma“ da odigramo koju partiju fudbala, ili „Viktorije“ na zidu glavnog ulaza.
Košarkaški teren koji je postojao ispred Doma kulture poslužio je mnogim rekreativcima kao i kasnije uspešnim sportistima da naprave svoje prve košarkaške korake. Nažalost, jedne noći koš sa konstrukcijom je misteriozno nestao, čime je stavljena i poslednja tačka na jednu lepu priču i životnu epohu kapitalnog objekta našeg detinjstva, mladosti, odrastanja i kulturnog života – Doma kulture u Predejanu.
Kako je on izgledao pre tačno deset godina, možete videti sa fotografija u prilogu. Danas? Danas nažalost izgleda znatno gore.
Autor: Predejan5ky / Foto: Predejan5ky
Dobra prica i fotografije. Neverovatno sta se sve izdogadjalo… Ostale su uspomene.
Hvala Kabe za priču.. Sve prolazi.. PS. A koš znam ko je skinuo 😉
Dobar tekst! “Dom” bi i trebao tako da ostane…da bude spomenik propadanju! Mnoga veca mesta ni dan-danas nemaju bioskop. Al’ kakva nam je kultura – takav joj je i dom.
Nego, posto vidim da se zna, a ja sam neupucen…ko skinu kos?